Po Robinsteijnu, smeh je odlična vežba za mišiće i izvanredna tehnika vežbe disanja. Smeh  dejstvuje na mozak pomažući u stvaranju više hormona, koji između ostalog, pomažu da se bolje podnosi bol. Smeh potstiče  bolje varenje, pomaže kod lečenja nesanice, stresa i depresije, omogućuje nam da duže i lepše živimo, tvrdi Henri Robinsteijn. To naučno gledište američkog lekara potvrđuje i narodna izreka: smej se slatko-da ne živiš kratko. U knjizi „Psihosomatika smeha“ autor dokazuje da  smeh pročišćava i oslobađa gornje disajne puteve, baš kao i kašalj, pa tako omogućuje  da se lakše i bolje diše. U toku smejanja disajne funkcije se znatno uvećavaju: izdisanje je dublje, pauza koja zatim sledi  duža je, t.j. udisanje je dublje posle produženih izdisanja vazduha i tako se bolje pročišćavaju pluća.Pošto se, upravo zahvaljujući smehu diše bolje  za tri ili četiri puta, posebno se preporučuje asmatičarima. Konstatovano je da se kriza astme može zaustaviti jednim grohotnim smehom.

Smeh pomaže da se lakše podnosi bol dejstvujući preko tri osnovna mehanizma: odvraća pažnju, slabi napregnutost mišića I uzrokuje opštu opuštenost organizma. A upravo od te tenzije potiču mnogi bolovi ili ih tenzija održava.

Gelentolozi, naučnici koji proučavju lekovito dejstvo smeha na ljudsko zdravlje, utvrdili su da  vedriji ljudi duže žive. Od pantiveka se zna da smeh blagotvorno deluje na zdravlje, a šezdesetih godina prošlog veka naučnici su to dokazali.

Sve je počelo od jednog američkog novinara Normana Kazinsa kome je dijagnostikovana neizlečiva bolest kičme. On je odbio da uzima lekove protiv bolova, napustio je kliniku, zatvorio se u hotelsku sobu i odlučio da se- smeje. Čitao je viceve i gledao komične filmove i na sve to reagovao je grohotnim smejanjem. Smejanje mu je opustilo mišiće, pokrenulo pršljenove i na kraju bolovi su potpuno nestali.

Norman je bio u potpunosti izlečen terapijom koju je sam odabrao-smejanjem. Naučnici su počeli da istražuju blagotvorni uticaj smeha na ljudsko zdravlje. A zašto se smejemo, tvrde naučnici, gelentolozi-specijalisti za ovu oblast:  Lekovito dejstvo smeha može da se koristi samo ako se otkriju nadražaji koji ga izazivaju. U Nemačkoj su osnovana Udruženja nemačkih gelentologa za terapiju smehom. Nemačka naučnica Mihaela Šefer trvdi da terapiju smehom čine tri grupe: u prvu, spadaju emocionalni  nadražaju, koji direktno zavise od našeg raspoloženja, u drugu, kognitivni, koji se javljaju kad se čuje neki dobar vic, komični prikazi na televiziji ili pozorištu, a u treću motorički, koji se uslovljavju fizičkim kontaktom, npr. golicanjem. Kod kongnitivnih i kod motoričkih nadražaja odlučujući značaj ima efekat iznenađenja, što se najčeće može koristiti kod gledanja komedija ili skrivenih kamera na televiziji. Tada smeh masira čitavo telo tvrdi profesor Karsten Nimic, direktor Instituta za humanu biologiju i antropologiju u Berlinu.

Kad do mozga stigne određena informacija u mozgu se aktivira centar za smeh, angažuje se više od stotinu mišića, od onih na licu do muskulature disajnih organa. Povećava se snadbevanje ćelija kiseonikom, poboljšava se ventilacija pluća, metabolički procesi se ubrzavaju, mišići se opuštaju, istovremeno usklađuje se rad srca i cirkulcija. To znači da smeh masira celo telo, objašnjava naučnik profesor Nimic.

Sve je ovo potvrda  što je Henri Robinstejn opisao u svojoj knjizi „Psihosomatika smeha.“ Robinsteijn između ostalog tvrdi  da nam smeh omogućuje da se suprostavimo bolu, potstičući proizvodnju hormona zvani endorfini, odnosno supstanci koje poput prirodnog morfijuma deluju ublažavajuće na bol. Smeh podstiče proces samolečenja, jer mozak prilikom smejanja prekida proizvodnju adrenalina  i kortizona, hormona stresa, pa samim tim telo oslobađa napetosti. Kada se smejemo, luči se i hormon serotonin, poznat kao hormon sreće, jer oni koji se češće smeju osećaju se bolje. Često puta kada se loše osećamo, prirodno je da nam nije do smejanja, ali mora se učiniti napor koji će bez sumnje biti nagrađen. To može biti neki komičan film, dobra šala ili vic, skrivena kamera na televiziji, telefonski razgovor sa prijateljima koji će moći da nas razonode. Sve će to biti efikasnije od medikamenata. Na primer, jedan duhovito  napisani tekst može da izazove grohotno smejanje što je najefikasnija masaža čitave muskulature.

Čitanje duhovitih priloga biće deletvorniji od gledanja filmova sa depresivnim sadržajem. Sve je ovo mnogo delotvornije od uzimanja sedativa za smirenje u trenutcima uzbuđenja.