Smeh, je takođe lek za bolje varenje , jer izaziva stomačnu gimnastiku, dubinsku masažu digestivnog trakta, baš kao jetre i pankreasa. Smeh stimuliše žučni mehur i jetru eliminišući višak holesterola preko žučnih kanala, što se opet povoljno odražava i na pankreas. Što se više i dublje čovek smeje to je njegov san čvršći. A čvrst san je temelj ljudskog zdravlja.

Koliko smeh može da utiče na čvrst san, lično sam utvrdio na sebi gledajući skrivenu kameru na televiziji, iznenadne zamke različitim tipovima ljudi, uzrastima i polovima, i njihove reakcije na iznenadno postavljene zamke koje teraju na grohotni smeh do suza. Kod „skrivene kamere“ postoji efekt iznenađenja koji postiču motoričke nadražaje smeha. Zaključio sam: što je grohot smeha dublji, san je čvršći. Robinstejn je zaista u pravu kada u svojoj knjizi tvrdi: kada se dobro smejemo da dobro spavamao. Jer, smejanje je način da se oslobodimo unutrašnjih tenzija, grča muskulature i opuštanja nervnog sistema. A stanje opuštenosti pogoduje prepuštanju zdravom i čvrstom snu. Čvrst san je najbolja prevencija opasnih stanja u organizmu, u prvom redu prevencija od infarkta, hipertenzije i izliva krvi u mozak. Na istom dejstvu bazira se i sjani antistresni efekat smeha. Oslobađanje od tenzije pravi je i najbolji sedativ za čitav organizam. Ljudi koji pate od depresije mogli bi sami sebe da pomognu svesno samolečenjem koristeći što viče smeh.

Smeh je vrlo složen refleksni mehanizam u čijem efektornom sistemu učestvuje preko dvadeset mišića, (profesor Nimic zaključuje da se angažuje više od stotinu) a od toga 15 mišića lica inervisano je sedmim kranijalnim nervom.  (CNVII-facialis). U smehu učestvuju i mišići vrata kao i mišići abdomena.

Smeh je prijatna senzacija i izraz emocionalne impresije različitog intenziteta i kvaliteta. Smeh je subjektivno i strogo indivudualno iskustvo, da mu se teško objetktivno može meriti intenzitet. To je najčešće manifestacija optimizma, pozitivne energije, zadovoljstva i sreće. Ako je smeh božji dar, a jeste, onda je dobar implantat dar dobrog i iskusnog stomatologa.

Izgubljeni zubi su jedan od najvidljivijih znakova starosti. Zašto starimo, kako starimo i šta sve starenje donosi sa sobom nauka sve više pokušava da odgonetne.Taj biološki proces je nezaustavljiv, ali se  svakako može usporiti, t.j. za određeno vreme odložiti. Sva ljudska bića ne stare jednako, neko sporije, neko brže. Starenje nosi sa sobom sve više nevolja:“...jer grđe sramote od starosti nema“(Njegoš).

Gubitkom zuba menjaju se i međuvilični odnosi što najviše doprinosi staračkom izgledu, jer donja vilica više teži ka progenom položaju. Progeni položaj donje vilice naglašava i starački izgled i izraz. Sve ovo utiče i na psihičku i fizičku funkciju celokupnog organizma.

Mnogi se bave otklanjanjem, bolje rečeno, umanjivanjem znakova starosti, ali šarlatani nisu pomogli u razvoju nauke  o starenju, a značajan doprinos dali su mnogi ugledni naučnici.

Nekoliko puta tokom 1953. godine oboleli papa PijeXII dobijao je injekcije tkiva muških polnih žlezda ili majmunskih žlezda, kako su ih nazivali. Propisivao ih je lekar dr Pol Najhans, koji je zbog toga došao na dobar glas i naravno uspešnu karijeru pravljenu na „podmlađivanju“ slavnih ličnosti, među kojima je i Vinston Čerčil, Konrad Adenauer, Bernard Baruh, vojvoda i vojvodkinja od Vinzdora i drugi. Pred kraj života papu Jovanu II takođe su „podmlađivali“ na sličan način raznim eliksirima. Svi ti eliksiri koje je primenjivao dr Najhans  nisu delovali, niti je naučno objasnio kako bi trebali da deluju. Šarlatanstvo dr Najhansa nikad nije zaustavljeno, a danas je na drugi način dostiglo svoj zenit u farmaceutskoj industriji, jer mnogi proizvedeni lekovi koriste jedino onome ko ih proizvodi. Za razliku od dr Najhansa, drugi lekar, načnik, dr Godsten Rodžer specijalista za reproduktivnu biologiju i autor knjige „Vreme varenja: nauka, pol i starenje“, za sva takva „podmlađivanja“, koja je dr Najhans kao i drugi lekari koji su se bavili „podmađivanjem“,  dr Godsten naročito  ističe dr Najhansa, da je za sobom „ostavio isto ono što je davao svojim pacijentima- NIŠTA“.

Ali, ističe dr Godsten, da traganje za večitom mladošću i podmlađivanjem nisu se bavili samo prevaranti i šarlatani, već ozbiljni i ugledni naučnici, u pokušaju da zaustave propadanje tela i uma. Njihova istraživanja nisu uzaludna. Sve te slavne ličnosti koje je dr Najhans „podmlađivao“ nisu tada rešile najvidljiviji znak starosti: totalnu bezubost-jer su po ustima ”muljali” nestabilne totalne poroteze.

Dr Najhans, zaista je svojim pacijentima nudio „ništa“ za razliku od stomatologa-implantologa, pacijentima se nudi „nešto“, konkretno u njihovom podmlađivanju: lepši izgled i uspostavljanje funkcije žvakanja i bolje komunikacije.

Ugradnjom implantata podmlađuje se pacijent, a samim tim, mu se vraća mlađi izgled i ozareno lice, siguran i blistav osmeh. Vraćaju mu se međuvilični odnosi u pređašnji fiziološki položaj, postavljajući kondile u maksimalnu fiziološku distalnu poziciju, što u mnogome menja i izraz lica. Ali, to „nešto“ što se ostvari kod pacijenata sa aspekta funkcije i estetike, prati i ono važnije: u tom podmlađivanju pacijenta, postignuto je sa aspekta fiziologije, histologije i molekularne biologije da okolna tkiva koja okružuju implantat, ponovo budu stavljena u funkciju koju su bila izgubila gubitkom zuba. Gubitak prirodnih zuba narušava homeostazu vilične kosti i mekih tkiva ubrzavajući njihovo propadanje, a sa time čini starenje sve vidljivijim. Zato je najjača poruka dr Godstena da je čovekov prosečan životni vek produžen zahvajujući uticaju mnogih faktora: napredak medicine; lečenje zaraznih bolesti,  preventive i načina života. Svakako da je jedan od faktora napredka medicine i oralna implantologija. Proučavanje mehanizma starenja, biolozi istražuju kako da te nezaustavljive procese uspore!? Jedan od procesa starenja, nakon gubitka zuba je resorpcija laveolarne kosti. Ugradnjom implantata u viličnu kost taj proces se usporava, jer se kosti vraća izgubljena funkcija.

Naučna istraživanja usmerena su  kako što duže sačuvati plodnost, kako usporiti neke degenerativne procese, ili ih čak na početku eliminisati, odlažući degenerativne procese i oboljenja. Kada su u pitanju degenerativni procesi u usnoj duplji oni započinju odmah nakon rođenja, a godinama se ubrzavaju.Nakon gubitka zuba, gubitak koštane mase vilica je ubrzan degenerativni proces. Kost gubi funkciju koju joj je priroda odredila.Sve to uslovljava da i osmeh gubi blistavost.